Ljudskost na dar

Koliko smo samo puta u životu pomislili, kako bi sve na svetu dali da možemo da pomognemo nekom, a nismo u mogućnosti, ili su te mogućnosti svedenijih razmera. Koliko smo puta bili direktni ili indirektni svedoci raznih ljudskih tragedija, usled bolesti i drugih nedaća, a ruke su nam bile vezane. Koliko smo puta slušali, čitali, gledali kako nečiji život nestaje, zbog nedostatka finansijskih sredstava za lečenje. A koliko je tek slučajeva za koje ne znamo!

Sreća u nesreći je da se dosta puta ipak naiđe na podršku dobrih i humanih ljudi, koji putem raznih akcija, fondova i sl. uspeju da pomognu onima kojima je pomoć neophodna, ali mnogo je onih, koji iz raznih razloga ostaju prepušteni slučaju. Da li je posredi nedostatak snage za borbu sa opakim neprijateljem, gubljenje vere, nemogućnost nalaženja načina za rešenje problema ili neki drugi razlog, nije ni važno. Bitno je to da je svakome od nas, u teškim trenucima koje proživljavamo, potrebna pomoć. Čovek bez čoveka je nemoćan!

U Banjaluci se nedavno dogodio nezapamćen odaziv ljudi dobre volje za pomoć dvoipogodišnjem dečaku. Andrija Lakić, anđelak krupnih crnih očiju i osmeha koji unosi radost i u najtužnija srca, oboleo je bio od tumora jetre. Njegova porodica je činila nadljudske napore da svom mezimčetu obezbedi sve što je u njihovoj moći da bi ozdravio. Težinu agonije koju su prozalili oni najbolje osećaju. U svom tom haosu prožetom ljubavlju, nadanjima, strepnjama, snagom, verom, beznadežnošću,... oni su bili sposobni da okupe hiljade ljudi koji su bili dobrotvori Akcije za pomoć malom Andriji. Imali su snage, volje i hrabrosti da idu do kraja, za njegovo dobro! Povezali su neverovatan broj ljudi u jednoj tako humanoj i plemenitoj misiji. I to u vreme otuđenja i uništavanja najelementarnijih, ljudskih vrednosti! To je samo dokaz da razumnog i dobrodušnog sveta ima. Treba samo naći načina i animirati ga.

Nažalost, sva ta ogromna energija koja je uložena, nije mogla da sačuva Andriju u ovom životu. Njegov put je ipak bio drugačije zapisan.

Sredstva koja su bila prikupljena za Andrijino lečenje, njegovi roditelji su preusmerili u ruke nekoliko dece i mladih ljudi kojima je novac neophodan za isto.

Posle svega, ostaje jedna jedina istina, da smo jedni drugima uvek potrebni. I u dobru i u zlu!

Veličina čoveka uvek se ponajviše ogledala u njegovoj sposobnosti da bezrezervno daje, a samim tim i voli.

U ovom slučaju, Banjaluka je svakako pokazala da ume da voli, i to je ono što treba da nas održava u borbi zvanoj život.