Sve teži mreži
Imao sam neodoljivu potrebu da smislim baš takav naslov ovog članka, u stilu gospodina Telebaka i njegovih "jezičkih zavrzlama". Dakle, "sve teži - mreži" je moja tema i ja joj odmah pristupam. Davno je naš narod rekao "da se drvo oslanja na drvo, a čovek na čoveka". U ovom (za mene, da se ogradim na vreme) ludom i digitalnom dobu, kada "kompresujemo" u mp3 formate nečije godine rada i stvaranja, izgleda da i ne važi ova narodna mudrost.
Pre bi se reklo da se čovek oslanja na neke virtuelne mreže i neke "tamo ko zna gde" osobe, bez lica, stava, mišljenja... Sve popularnije su takve mreže, u kojima "startujete" devojku "bez da je gledate" u oči i propuštate (možda!) najzanimljiviji deo, kako bi rekli danas, muvanja. Zamislite dokle smo došli, kada smo tako romantičnu pojavu "udvaranje" prekonvertovali u "muvanje".
Da ne skrećem sa teme i da se vratim mreži. Ovde ne bih govorio o tim "virtuelnim mrežama", niti o fenomenu "Matrix-a" (još uvek mi nije jasno kako je ta filmska priča i prošla Amerima, mislim da je to jedan od najvećih "antiameričkih filmova"), već o jednoj sasvim drugoj - humanoj mreži. Mreži ljudi, prijatelja, drugova (morao sam i ovo dodati zbog jednog mog "Druga" koga ću kasnije pominjati; ne bojte se neće ovaj tekst još dugo trajati).
Pokretač ideje "Electe", njen osnivač i prvi predsednik, moj prijatelj i saborac sa "Naše Akademije", Miloš Radović je retka osoba koja ima osećaj za tu vrstu mreže - nazvah je "Humana mreža". Neka tako i ostane, to će biti radni naslov, za sada. Ko bude imao bolji predlog neka piše na e-mail, možda se otvori i neki prigodan konkurs "za Kuma".
A šta je zapravo "Humana mreža", koja će dobiti prostor i na oficijelnom sajtu Udruženja "Electe"? Prvo ću reći šta nije, zbog sklonosti naših naroda, pa i narodnosti... Ona nije nikakva tajna organizacija, crna grupa destruktivaca, sekta, nezavisni sindikat zavisnih, plaćenička tajna nevladina organizacija... najzad - politička grupacija! Ne, ništa od toga nije! "Humana mreža" je neformalna grupa ljudi okupljenih oko jedne ideje - "pomozi mi da ti pomognem". To su ljudi za koje će namćori reći da su utopisti, ali to su (ipak!) ljudi koji veruju u narodnu mudrost, naročito onu - "Dobro se dobrim vraća!".
Sklonost da zavidimo drugome na uspehu, da poturamo nogu gde god možemo i ne možemo, da trošimo energiju na destrukciju... Da iskonske vrednosti gurnemo pod patetiku, utopiju, demagogiju... Da kreiramo vlastiti život kao da će večito trajati, da smo centar sveta (negde i kosmosa!), da gazimo preko... Tu bih stao.
Nema boljeg zaključka za ovaj članak od rečenice mog, gore pomenutog, prijatelja kada ga ispratih na autobus - "Kume Neco, ljudi su najveće bogatsvo na ovom svetu." Stanovi, kuće, automobili, slava i glamur... šta još? Sve je "nula i ništa" naspram prijatelja - ili još bolje čoveka.
